Imao sam fantastican san sinoc. Ustao sam u 6 jutros i rekao sebi, Misho , sine, nemoj slucajno ovo da zaboravis. Pa sam se vratio na spavanje. Dakle, ovako ide. Ispred moje zgrade se nalazi cigan mala, karton city, romsko naselje za politicki korektne. ( Stvarno se nalazi tu ispred zgrade, prvo ide veliki parking pa cigan mala.) I na mom parkingu su svi cigosi iz male, i tu se ove godine odrzava sabor u Guci. I pada noc i dolazi veliki cas otvaranja Guce. I po parkingu se vozi, tj kotrlja, a ne leti, jedan veliki MIG 29. I Ispod njega idemo ja, presidente Boris Tadic, tu jos neka svita i ceo ganci orkestar. Znaci avion se giba po parkingu, a mi smo vreme ispod njega. Sluzi nam ko kisobran. I u jednom trenutku orkestar krece da svira himnu Srbije, svecani trenutak, mi svi ozbiljni do jaja, medjutim posle tri tona skapiramo da je orkestar krenuo da svira Hej Sloveni, a ne Boze pravde. I sad blam, ja se okrecem i gledam Borisa Tadica, on mrtav ozbiljan, al mu izbija kez na usta. I okrene se neko iz svite, mislim da je aktuelni predsednik skupstine, mladji lik, visok decko, i krene da se dere na orkestar. I oni promene pesmu.
No comments:
Post a Comment