Uglavnom , spustili smo se da pecamo kobajagi, al jednostavno, nigde nije bilo rupe. Postoje dve vrlo bizarne pojave ovde. Prva je da mozak posle sat vremena samo prestane da radi. Svaka nepotrebna funkcija se sama iskljuci, i ja samo blejim okolo, dok duva vetar. Posle 4 h pala mi na pamet misao da sam gladan. A druga je to da ako vas neko snimi sa 5 km razdaljine, ima da dodje do vas da pita nesto sasvim opusteno. Kako je na pecanju...
1 comment:
FANTASTICNO!!!
Post a Comment